Pogledaj u svoj srce!

Šta je to što nas pokreće? Šta je to što osobu tjera da i pored svih prepreka žurno ide ka svojim ciljevima? Sigurna sam da se svi razlikuju po toj pokretačkoj snazi ali jedno je zajedničko – ustrajnost. Greška koju često pravimo jeste to što mislimo da je neko uspjeh ostvario preko noći, iako ne vidimo trnoviti put koji se krije iza osobe, njena odricanja i padove u toku tog dugog putovanja ka uspjehu. I sama sam sebi nekoliko puta dozvolila isto, ali u momentu se trznem i shvatim da sam niko da bih mogla prosuđivati o tuđem uspjehu i tome kako ga je ostvario. Zapravo pogrešno je što mnogi ostaju u toj ljusci nezadovoljstva vlastitim životom i ne da nemaju namjeru da izađu iz iste, nego takvi ni ne vide problem u svom načinu razmišljanja i svojim postupcima. Iskreno, često se rastužim kad vidim osobe u kojima se krije puno više potencijala nego što oni iskorištavaju, ponekad to shvatim lično i više nego što bih trebala. Nekako bih voljela da im mogu pokazati kakvo se čudo krije u njima, kakve mogućnosti ih čekaju samo kad bi prestali da se zadovoljavaju najnižim stepenom uspjeha, ako ga tako možemo nazvati. Zar i tebi to nije pomalo tužno? Možda si i ti u toj skupini, jer ja jesam. Svaki dan se vodimo ritualom pisanja zahvalnosti, što je zaista lijepa navika, ali kako ćemo nazvati svjesnost vlastitih mogućnosti, potencijala, kreativnosti i inteligencije koju i pored spoznaje da ih posjedujemo u ogromnim količinama ne iskorištavamo ni 50%? Ja bih rekla nezahvalnost, a tebi prepuštam da isto definišeš kako tebi odgovara, ali pazi! Nemoj se zavaravati, to je najgore što možeš da učiniš sam sebi. Zaviri u dubinu svog srca, osluškuj njegove šapate. Šta ti kaže? Šta mu je potrebno? Tamo ćeš otkriti sve svoje istinske snove i strahove, sve ono čemu težiš skriveno je u njegovim dubinama. Suočavanje sa istim ponekad će biti lagano, ali u mnogim slučajevima teže nego što i očekuješ. Danas većina teži upoznavanju drugih ljudi, a samo rijetki prije svega žele upoznati sebe, ako samo pokušaš da radiš na tom polju bit će ti jasno koliko je zapravo truda uložio onaj kome zavidiš. Najlakše je komentarisati druge, to je nekako u krvi naših naroda, zapravo je postalo toliko normalno da jednostavo nisi normalan ako to ne radiš. Pozitivna vijest je da će te danas svakako smatrati ludim ako radiš nešto što se kosi sa očekivanjima tvojih susjeda, uže i šire porodice, zato gledaj da radiš ono sa čime ćeš ti biti zadovoljan. Ne dozvoli da drugi određuju tvoj životni put i da postaneš ono što je većina danas – običan. Kajat ćeš se za propuštene prilike, pitaj one koji su ih propustili. Živi i ne zavidi, imaš i više nego dovoljno svojih nedostataka na kojima ti valja raditi.